Page 174 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

водом, а затим скидање одеће и туширање. Контаминирану одећу је потребно опрати. Ми
све те услове тренутно нисмо имали.

У нашем случају дуго смо били под дејством сузавца, због чега су последице деловања
истог на свеког од нас биле озбиљне. Имали смо осећај да су нам очи као крофне, озбиљан
кашаљ, бол у грудима и гушење. И лекар је морао да интервенише. Повратак у просторије
школе је био немогућ јер је присуство и мирис сузавца у сваком делу школе било изузетно
велико. Нико од нас није више ни ока склопио. Веома брзо смо сазнали да су то (не)часно
дело учинили падобранци које смо ми ту довезли и са којима смо стално сарађивали, али
били и ривали. Никада нисмо сазнали да ли је то била планска или непланска активност
као ни разлоге зашто су нам то урадили. У команди ескадриле је паника, али из других
разлога.

Почиње динамика вежбе. Убрзо и ми треба да полетимо и да извршимо десантирање
падобранаца. Уместо да се припремамо за летење, сви пилоти и техничари су здравствено
неспособни за лет. Лица која су одговорна за вежбу чекају команду претпоставлјених.
Стиже наредба, полетање се одлаже за извесно време. Чека се опоравак бар дела пилота.
После извесног времена неко се формирала мања група која ће имитирати десант
хеликоптерске ескадриле. Остали чекају опоравак, а потом се са људством и техником
враћају на матични аеродром.

Прошла је зима, а на пролеће поново вежба. Учесници исти. Опет хеликоптерски десант.
Опет се десантирају падобранци. Овај пут вежба траје један дан. Рејон десантирања је
планина Кукавица која се налази јужно од града Лесковца, а северно од града Врања. Терен
је планински, надморске висине преко 1000 м, чији је највиши врх 1442 м (Влаина).
Дан раније направљен је план летења. Ја сам у посади са пилотом Кекић Јованом. Ми смо
вође задње тројке. Кекић је старији колега са којим сам јако пуно летео и од кога сам
највише научио. Његово поверење у мене као младог пилота је било толико велико да ми
је омогућио управљање хеликоптером и у најсложенијим ситуацијама. Није он једини
старији колега од кога сам пуно научио. Од Митра Мијатовића сам научио да летим у
инструменталним условима. И колега Николић Томислав ми је дао сјајну подлогу да
временом израстем у врхунског пилота. Од њих троице сам на техничким пробама
усавршио своју технику пилотирања.

Мирис и негативно дејство сузавца ми се дубоко урезало у памћење. У припреми са
Кекићем разговарам о сутрашњем лету. У току разговора сетих се оног сузавца и злобе
оних падобранаца које сутра поново превозимо. У трену ми сину идеја па му кажем да
имам идеју како да се падобранцима осветимо за сузавац. Кекић саслуша моји идеју и као
из топа рече: -Хајде да им се баш тако осветимо. Задња смо тројка па је наш план да
падобранце сутра не искрцамо где то треба да урадимо, на десантну просторију, већ да то
урадимо пре десантне просторије на пар минута раније, тј. 10 - 15 км пре десантне
просторије. Брзо смо се договорили уз констатацију да ће се добро напешачити јер је терен
планински, а они су под пуном ратном опремом. Обојица смо били срећни јер ће око 60
падобранаца запамтити нашу пакост, као и што ми памтимо њихову. Осим тога о томе ће
се увек причати. Договорили смо се и да о томе никоме ништа не причамо, ни нашим
трећем члану посаде тј. техничару, ни пилотима који су одређени да буду наши пратици у
групи. Нећемо ништа признати ни на анализи вежбе, ако нас буду питали. Биће то наша
тајна.

Ујуто, по доласку на посао крећу уобичајене активности које се односе на припрему за
летење. У планирано време одлазимо на стајанку и након укрцавања падобранаца
полећемо. Лет је релативно кратак. Место за превремено слетање и искрцавање

174