Page 173 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

слетању, у Бабушници треба да организујемо живот и рад ескадриле ван аеродрома.
Сутрадан, по динамици вежбе, на размештајној просторији у хеликоптере укрцавамо
падобранце, полећемо и исте десантирамо на десантну просторију у ширем рејону Пирота.

Након рутинског лета слећемо на игралиште школе у Бабушници. Пошто је све добро
организовано, пилоти, технички и командни састав ескадриле се размешта по учионицама
једне од школа и припрема за спавање. Јесен је па је дан прилично ократио. Временска
прогноза за тај и наредни дан је идеална зе летење. Без ветра је. За наше вежбовне
активности тачно је прописано шта сваки учесник на вежби, па и пилот, треба са собом да
понесе. Поред личног наоружања обавезно је да се носи и лична гас маска (АБХО маска),
батеријска лампа и друго. Лична је због тога што између осталог и сваки од нас треба да
је прилагоди према свом лицу. У току летења гас маске обично скидамо и остављамо у
кабини поред седишта. Када завршимо летење, најчешће ту и остају. Фактички, вежбовна
је активност и носимо је про-форме. Самном у посади је пилот мајор Јанковић С., у улози
другог пилота. То је стари искусни пилот који је у поодмаклој летачкој каријери тек
извршио преобуку на хеликоптер Ми-8.

Ноћ је већ одмакла и спремамо се за спавање. Цела ескадрила је на једном месту па то са
спавањем иде мало теже. По обичају то су тренутци када се евоцирају успомене из
пилотске праксе, док други играју шах, карте, тетрис и друге друштвене игре. Дуго смо
заједно и сви смо као једна породица па се чак и они који желе да спавају не буне.
Атмосфера у колективу је хармонична. На крају командир ескадриле мајор Митар
Мијатовић наређује да се гаси светло.

Чини ми се да сам тек заспао. У раним јутарњим часовима наступи ломљава стакала уз
буку која личи на разбијање улазних врата и грубо отварање врата од наших спаваоница.
Та изненадна бука нас све буди, не знајући шта се дешава. У просторијама школе је дим.
Мрак је и ништа се не види. Нема ни трачка светла. Нема ни гас маски, остале у
хеликоптерима. Као у хору, у истом тренутку сви почињу да кишу и кашљу. Кашљем и
кишем и ја. Осећам и иритацију очију, пецкање у носу, у устима и плућима, а у очима
прекомерну количину слузи и суза. Гушимо се. У мраку сви покушавамо да дођемо до
врата и што пре да изађемо напоље. Једна врата, а на њима скоро сви. Некако изађошмо
напоље, кад оно и напољу дим. Нема ветра па је скоро исто као у спаваоницама. Дим се не
помера. Ситуација постаје озбиљна. Сви кашљу, гушимо се, а неки од нас и повраћају.
Треба нам чист ваздух, а нема га. Дим никако да
нестане па нам се чини да је све трајало једну
вечност.
Знали смо да нам је неко у спаваонице и
просторије школе, али и у простор око школе
бацио сузавац. Неки од нас су у обуци имали
прилику и да осете мирис сузавца. Сузавац је
материја у облику гаса, али у суштини није гас.
То је хемикалија компресованог пудера који при
експлозији ствара измаглицу. Када сузавац
доспе до очију, уста, коже и грла почиње одмах
да сагорева слуз па узрокује гушење, кашаљ и привремену способност вида. Симптоми
иритације настају веома брзо, после око 20 секунди. Блажи симптоми обично нестају за
око сат времена, под условом да жртва сузавца одмах и што брже побегне на отворено где
ће имати приступ чистом ваздуху, тј. ваздуху без сузавца. У тежим случајевима иритације

и тровања сузавсем особе могу бити и потпуно онеспособљене па је потребна и лекарска
помоћ. Након тога потребно је да се темељно исперу очи, руке оперу сапуном и хладном

173