Page 164 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Major ode dalje bez riječi. Mi sjedili u kafani, ali opet ne znamo ni kolko ćemo čekati i hoćemo
li letjeti dalje ili ćemo noćiti pa se i ne možemo odlučiti hoćemo li pit sokove i kafu ili nešto
žestoko !!!

Negdje naveče dolazi major i kaže da ćemo noćiti i da će gazda kafane nas dvojicu odvesti svojoj
kući. Tako i bi.

Sutradan kad je major došao, kaže:

- E junaci moji, sad kad ovi moji utovare još malo robe, idemo za Divulje (Split).

Počeše oni utovarati još zimnice, svega i svačega.

Vratimo se tako mi na Divulje. Nakon sletanja major nam saopšti:

- Junaci moji, službeno smo ,,po planu“ prevezli deset visokih oficira iz Tivta u Bijelo Polje, ali
zbog loših meteo uslova morali smo ostati dva dana. Nikome ni riječi o zimnici ili da sam ja
prenoćio kod moje bivše cure iz momačkih dana, jer je ona udata i ima četvoro djece, a i ja imam
troje !!!

Klimajući glavama prihvatismo predlog i sugestiju majora.

Pošto je bila nedelja (kasnije se ispostavilo da je major sve to planski izveo) ode on i nabavi
kamion jer je bilo sve u svemu oko 200-300 kg tereta kojeg smo dovukli iz Crne Gore. Utovarimo
sve to u kamion i krenemo kućama. Odvezemo prvo mehaničara kući, jer je bliže stanovao i kaže
major njemu:

- Biraj šta hoćeš od ovoga pozadi i nosi kući!

Nakon toga prebaci mene kući. Dade i meni dosta toga, beše oko 50 kg, što kiselog kupusa
(hanuma moja napravila super sarme od toga), što voća, povrća, rakije i pršuta.

Od tada pa sve do ovog trenutka, nikad nisam nikom spomenuo ovo, a ni mehaničar pa zato i ne

spominjem ime majora (čak su i inicijali varljivi), da ne bi neko povezao sve konce ! Reč je reč...

164